Biti vozač drona vrlo je odgovorna funkcija. Sam vozač smatra da je najodgovornija na svetu, mada drugi oko njega baš to i ne smatraju, ali moraju da se prave da je tako.
Naš vozač, Perica, navozao se dronova u svojoj karijeri baš mnogo.Zato se valjda svi oko njega i plaše da mu kažu da nije najbolji. Moglo bi se reći da voza na stotine svaki dan, i veće i manje i opasnijije i brže. Godinama je Perica bio neprikosnoven u tome ali zadnjih nekoliko godina videla se nesigurnost u njegovim vožnjama. Greške su bile vidljive na svim pozicijama.
Sistem upravljanja sve je češće bagovao, valjda zbog uzimanja dotrajalih delova iz starog sistema upravljanja, čije su performanse odavno pročitane a delovi dotrajali.
Današnja vožnja drona trebalo je da bude rutinska, trebalo je Perica da provoza dron rutom koja kažu da je specifična, da moraš pucati od znanja da bi je vozao, ali on je, kao i uvek, smatrao da je pametniji i bitniji od sistema i da će ga nadmašiti. Izabrao je jedan fensi model drona, takvi se danas, iako neprihvaćeni od publike, masovno štancuju. Nadograđena verzija-ful oprema.
Njegov tajni adut bila je ni manje ni više nego PETA! Savetnici za vožnju drona upozoravali su ga da taj model i nije baš za staze koje zahtevaju znanje a i nema kapacitet da izdrži petu, ali naravno, nikoga nije poslušao jer ko bi bolje znao voziti drona od njega a i odnosio je sijaset pobeda sa neadekvatnim dronovima do sada.
Majstor za ubeđivanje publike da neadekvatan dron progutaju kao najbolji na toj stazi ikada.
Pucajući od samopouzdanja, pred mnogobrojnom publikom, odmah na startu trke ubacio je, na iznenađenje svih, dron u petu! Osmeh je krasio Pericino lice dok je posmatrao kako mnogi sa nevericom gledaju fensi dron u petoj. Uljuljkao se u upravljačku fotelju, očekujući da gleda kako će odneti još jednu pobedu sa neadekvatnim dronom. I dok je već zamišljao hvalospeve u novinama i bajke koje opisuju njegove istorijske vožnje i pobede, nastade problem, na koji su ga upozoravali savetnici, poznavaoci tog modela drona.
Otkačio se šraf i to baš jedanaesti šraf u drugom redu. Upozoravali su ga savetnici da je to vrlo bitan šraf, da ako misli voziti u petoj on mora biti stegnut adekvatnim ključem, ali on nije mario, jer on zna bolje od svih. Pa on je tvorac univerzalnog MINUS NULA ključa kojim rešava sve probleme – ZATEZANJEM. Nije verovao da jedanaesti šraf u drugom redu može da se otkači ako ga je stegao svojim univerzalnim minus nula ključem.
Ubrzo nakon jedanaestog krenuli su i svi drugi šrafovi da se otkačinju, jedan za drugim. Perica je bio izbezumljen. Pred njegovim očima polako su sagorevale naslovne strane o njegovoj istorijskoj vožnji drona u petoj. Minus nula ključ sve slabije steže šrafove. I gle ironije, sve se survalo samo zbog jednog šrafa. Šraf odšrafio snove. Drugi red, jedanaesti šraf rasturio je Pericu, najboljeg vozača u novijoj istoriji. Rasturio je dron u petoj.
Dron je i dalje u petoj, vozi rasturen, ali sistem vozača ga ne kontroliše. Siguran sam da neće dugo, jer se rašrafljene stvari same po sebi raspadnu vremenom. Posle bi trebalo da ušrafimo nove, bolje i adekvatnije, prilagođene nekom novom vremenu.
Pitanje je veliko imaju li li snage, volje i želje svi drugi jedanaesti šrafovi drugog reda trulog sistema da se pokrenu i naprave nešto novo ili im prija da ostanu zavrnuti sa minus nula ključem i slušaju komande vozača. Šta god da se desi ostaje mit o legendarnom jedanaestom šrafu drugog reda drona u petoj koji je ušao u istoriju….
P.S. Posvećeno našoj deci, tamo negde ispred jedne gimnazije na brdovitom Balkanu…