Author Archives: zbor Bežanijske kose

U poslednje vreme je sve više informacija o srušenim plafonima, prozorima, fasadama u okviru škola u Srbiji, a ove vesti nas posebno pogađaju jer u školama su deca, najranjiviji članovi društva. Na vesti o još jednom urušenom plafonu reagujemo sada već burno jer to više nije samo incident u jednom objektu, već višedecenijskom nebrigom o školama, postaje pravilo. Imamo potrebu da zaštitimo decu jer oni ne mogu sami i u potpunosti zavise od odluka odraslih.

Jutros je u Viber zajednici Ujedinjeni roditelji Srbije objavljen spisak trenutnog stanja u školama i to je bilo povod za ovaj tekst.J. Spisak je jeziv i poražavajuć, a sastavljali su ga roditelji širom Srbije. Mnoge od ovih vesti niste nikad ni čuli niti biste za njih znali da nije ovog spiska.

Stanje u školama Bežanijske kose

Naše naselje Bežanijska kosa je urbano naselje na Novom Beogradu i poslednjih decenija se razvija kao porodično orijentisana zajednica. Prema popisu iz 2011. godine, naselje je imalo oko 29.792 stanovnika, a broj se od tada povećava usled intenzivne stambene izgradnje i doseljavanja mladih porodica. Na Bežanijskoj kosi se nalaze dve osnovne škole: OŠ „Borislav Pekić“ i OŠ „Dragan Lukić“

Osnovna škola „Borislav Pekić“ osnovana je 2002. godine i nalazi se u ulici Danila Lekića Španca 27. Školu pohađa oko 1.250 učenika raspoređenih u 44 odeljenja. Nastava se odvija u dve smene, škola raspolaže sa 16 klasičnih učionica, 19 kabineta, fiskulturnom salom i sportskim terenima.

Osnovna škola „Dragan Lukić“ otvorena je otvorena nešto kasnije, 2011. Godine, u ulici Nede Spasojević 6. Izgrađena je za rekordnih 100 dana, a školu trenutno pohađa oko 1.200 učenika raspoređenih u 40 odeljenja. Nastava se odvija u 32 učionice, a škola poseduje biblioteku, svečanu salu, fiskulturnu salu, kuhinju, trpezariju i sportske terene.

Ove dve škole se ne suočavaju sa problemima koje ima većina škola po Srbiji obzirom da su sazidane u novije vreme. Međutim, nebriga i ne ulaganje u škole je dovelo do toga da čak i ove dve škole imaju probleme. Od roditelja smo saznali da u OŠ Dragan Lukić deca pohađaju časove informatike bez adekvatne računarske opreme, a nastava fizičkog vaspitanja se često održava u učionicama zbog nedostatka prostora ili opreme. U OŠ Borislav Pekić je zbog velikog interesovanja učenika za radionice o klimatskim promenama, škola bila prinuđena da ograniči broj učesnika. Nastavnici su morali da izvlače imena učenika iz šešira kako bi odlučili ko će prisustvovati, što ukazuje na potrebu za većim kapacitetima za ovakve aktivnosti.

Međutim, ovi problemi u odnosu na one koji muče većinu škola u Srbiji su lakše rešivi. Udruženje Ujedinjeni roditelji Srbije je pokrenulo pitanje trenutnog stanja u školama i odgovori su poražavajući i podelićemo ih sa vama u celosti.

Ujedinjeni roditelji Srbije

Ujedinjeni roditelji Srbije je zajednica okupljena putem Viber platforme s ciljem međusobne podrške, razmene informacija i zajedničkog delovanja u interesu dece i roditelja u Srbiji. Zajednica broji oko 7.000 članova i predstavlja jedno od najaktivnijih online mesta gde roditelji mogu da se povežu, informišu i zajednički reaguju na važne društvene teme.

Zajednicu vodi Tamara Bradić, superadmin grupe i predsednica udruženja Ujedinjeni roditelji Srbije. Poznata je po aktivizmu i istrajnom zalaganju za prava dece i porodica, kao i po inicijativama koje u fokus stavljaju kvalitet obrazovanja, zdravlje, bezbednost i podršku roditeljima u svakodnevnim izazovima.

Spisak incidenata izazvanih nebrigom o školskim objektima u Srbiji

U ovoj Viber zajednici je postavljeno pitanje o trenutnoj situaciji u školama i evo informacija koje su slali roditelji širom Srbije:

Informacije iz Viber zajednice URS-a (Udruženi roditelji Srbije)

1. Pao je plafon u OŠ “Karađorđe” u Saranovu, opštini Rača, za vreme raspusta.
2. Pao je malter u Bečejskog Gimnaziji, jednoj devojčici na leđa a drugoj na ruku!
3. Tehnička škola u Šapcu ništa nije palo, ali prokišnjava, deca rade fizičko u učionici.
4. U našoj školi Prva vojvođanska brigade, Novi Sad, za sada ništa nije palo koliko znam, ali imamo ceo nadograđeni deo za koji ne postoji upotrebna dozvola. Taj deo koji je nadograđen se ne koristi zbog toga, za sada. Nadamo se samo da se do raspusta neće ništa desiti.
5. U školi ETŠ Mihajlo Pupin u Novom Sadu nemamo hidrante, aparati nisu uredno kontolisani, deca i nastavnici nisu obučeni za upravljanje njima. Na spratu škole i dole u podrumu ima rešetaka na prozorima a protivpožarne stepenice ne postoje. To je samo delić stanja u skoli.
6. OŠ “Branko Ćopić” u Beogradu prokišnjava već godinama. Škola u više navrata dobijala novac za krov od grada/opštine nikada se ništa konkretno nije rešilo. Deca preskaču kante i krpe koje skupljaju vodu po holu kad je kiša.
7. OŠ “Vuk Karadžić” iz Vršca zatvoren kabinet tehničkog, plafon možda nije pao, ali se obrušava.
8. OŠ „Stefan Nemanja “ Niš – pala je plafonjera za vreme časa i povredila moje dete. U školi je promenjena celokupna rasveta, prozori a radovi na izolaciji još uvek traju.
9. OŠ 23.oktobar Sremski Karlovci – otpao plafon u muškom WC-u i nekoliko nedelja kasnije deo fasade, tako da je škola zatvorena, jer nije bezbedna. Rekonstrukcija nije još počela  
10. U osnovnoj školi u Vranju (još uvek se prikriva koja je škola) pala je rašrafljena klupa na devojčicu od 8 godina pre nekoliko dana. Amputiran joj je deo prsta
11. OŠ Žarko Zrenjanin u Zrenjaninu, rekonstruisan plafon, prethodno srušen „na vreme“ pre nego što je sam pao
12.  Ja sam upravo saznala da su u Prvoj beogradskoj gimnaziji pala dva prozora. Direktor nalepio natpis da ne diraju i pomerene klupe. Učionica nije zatvorena zbog bezbednosti.
13. U Nišu, Prva niška gimnazija “Stevan Sremac” (u istoj zgradi u suprotnoj smeni je i gimnazija “Bora Stanković”) – urušio se plafon iznad glavnog stepeništa i pukotine se šire, krov (drvena konstrukcija) prokišnjava godinama i delovi fasade otpadaju (ograđena je zgrada trakom godinama). Škola je zatvorena do daljnjeg zbog ugrožene bezbednosi, 1600 đaka trenutno na onlajn nastavi. Nismo dobili zamenski objekat, a na silne molbe i zahteve Ministarstvo prosvete ne reaguje. U ovoj školi je pao prozor u sred časa u prvom polugodištu, srećom deca su ga uhvatila na vreme, prošle godine je pao plafon u toaletu, problem traje duže jer niko osim Ministarstva nije nadležan, a oni ne reaguju, pritom je zgrada spomenik kulture.
14. OŠ „Dule Karakljajić“ Lazarevac, rekonstruisani krov prokišnjava.
15. Sportska sala za fizičko u Temerinu prokišnjava.
16. OŠ „Dositej Obradović“ u Novom Sadu  nadograđen je drugi sprat koji još uvek nema upotrebnu dozvolu iako su roditelji pozivali inspekciju i vršili pritisak u prethodnim periodu da se sve reguliše.
17. U Gimnaziji „Svetozar Marković“ u Suboticu  zgrada prokišnjava u otpadaju delovi plafona. U Politehničkoj školi u Subotici je otpao video nadzor sa konstrukcijom u hodniku.
18. U novoizgrađenoj fiskulturnoj sali u školi u Loznici obrušio se plafon.
19. OŠ „Marko Orešković“ NBG, pao je prozor, polomio je klupu. Posle je još nekoliko prozora umalo popadalo. Nastavnici pomeraju klupe od prozora, uprava ih vraća nazad. Veštak još nije došao u školu. Histerija na roditelje na Saveti roditelja zato što su prijavili incident jer tako ruše „ugled“ škole.
20. U OŠ „Vasa Stajić“ u NS je pao prozor.
21. U Gimnaziji u Leskovcu u septembru mesecu se urušio deo plafona i pao na dve učenice Ekonomske škole Đuka Dinić, koja radi u istoj zgradi, u suprotnoj smeni.
22. U Veterniku u OŠ „Mihajlo Pupin“ je pao deo maltera u muškoj svlačionici u martu.
23. U Beogradu OŠ „Jajinci“ izdvojen objekat u selu Rakovica cela strana objekta je kritična zbog dotrajalih temelja. Od početka 2025. škola radu pod vanrednim uslovima, sa jednom aktivnom učionicom, druga je zapečaćena sa žutim trakom, kao i gornji ulaz za nastavnike koji je blizu tih temelja. Spoljni ulaz u podrum (gdecse nalazi ostava) je strogo zabranjen ulaz. Đaci su podeljeni u 4 smene, pošto se koristi samo za jedna učionica. Roditelji su godinama unazad pisali matičnoj školi u Jajincima, opštini Voždovac, niko ništa. Dve mame su se same organizovale i angažovale IMS institut radi elaborata o stanju konstrukcije objekta. Urađen je početkom 2024. godine, gde jasno piše koji segmenti moraju HITNO da se rekonstruišu i saniraju. Imamo informacije o izradi projekta za rekonstrukciju škole, samo da bude i izvođenja .
24. U OŠ u Kaću je pao prozor u fiskulturnoj sali pre godinu dana. Od tada je sala zaključana.
25. Od čitave pompe – medijske i roditeljske – izveštaj naše predstavnice u Savetu roditelja  je da sredstava za renoviranje OŠ „Sveti Sava“ u Beogradu ipak nema, te da škola ostaje nerenovirana. Inače, 10 godina se govori o tom „imperativu“.
26. Vrtić „Nada Purić“ u Krunskoj je u stanju raspada.
27. OŠ „Djura Daničić“, naselje Braća Jerković, Beograd…Voda je niz kablove sišla na niže spratove i to se kofama praznilo. Sala za fizičko je takođe stradala dok je školsko dvorište pretvoreno u jezero. U 2025. došli smo do toga da zbog nevremena evakuišemo školu u sred Beograda. 23.05.2025.
28. OŠ „Ujedinjene Nacije“ danas hodnik pun vode, curilo sa plafona, deca se u sred učionice sklanjala da ne kisnu. Deca nisu poslata kući. (23.05.2025.)
29. OŠ „Filip Filipović“ danas je bilo poplavljeno više kabineta, između ostalog i kabinet za nemački jezika, pa su deca uz nastavnici 15 minuta tražila slobodni kabinet kako bi odradili planirani pismeni zadatak, pored toga voda je kroz klima uređaj usla u jedan od kabineta, malo dvorište je bilo pod vodom.
30. OŠ Jožef Atila Novi Sad: nema protivpožarnu zaštitu i sala za fiskulturu nema upotrebnu dozvolu.
31. Osnovna škola “Svetislav Golubović Mitraljeta” Batajnica. Škola u potpunosti renovirana pre skoro dve godine, svečano školu otvorio predsednik Vucic sa gradonačelnikom i ministarkom prosvete. Godinu dana škola radila bez upotrebne dozvole ( i dalje nema dozvolu za gasne instalacije ). Još u toku izvođenja radova ukazano na propuste od strane prethodnih izvođača, ulegnut krov, CIP rekao da je sve ok, završena tako škola. Posle događaja u NS traženo od strane roditelja da se sve opet proveri, CIP sad tvrdi da prvi put čuje za ulegnut krov, izlazi na teren i pregledom golim okom kaže da je sve u redu. Skola je u garanciji do septembra. Prokišnjava (kroz elektroinstalacije)…. Dat predlog da roditelj iz struke pogleda krov i dokumentaciju, vise od mesec dana nema odgovora od direktora.
32. Oš „J.J.Zmaj“ u Sremskoj Kamenici: deo škole 20 godina nema upotrebnu dozvolu (za šta kažu – pa sve je u redu) i nema pritisak u hidrantima propisan po zakonu (odnosno nema vode u slučaju požara) Građevinska uporno traži papire, ali ne izlazi na teren. Ista škola, zgrada u Ledincima konstantno izlivanje septičke jame, zaključavanje toaleta za upotrebu zbog iste, i izlivanje prema ulazu u fiskulturnu salu. Inspekcija kaže – ne valja, mora se zatvoriti! Izveštaj stigne – sve u redu! Ovo je samo mali deo.
33. OŠ Zaga Malivuk, moj mali je danas bio u toaletu muškom i kaže prokišnjava drugi sprat (a tek je prošle godine rekonstruisan krov jer ga je oluja odnela).
34. OŠ „Jožef Atila“ u Novom Sadu nema upotrebnu dozvolu ni školska zgrada, ni novo rekonstruisana sala nakon ćelijske oluje.  Hidrant je neispravan, nema dovoljan broj PP aparata, nije bilo obuke za rukovanje aparatima i pravilima evakuacije. Svi ulazi u školsku zgradu su zaključani, osim glavnog ulaza. Plan evakuacije je iz 2019. godine samo postavljen u hodnicima nakon prijava roditelja i zaposlenih. Ni jedna učionica, kancelarija, zbornica nema plan evakuacije, požarni put je nedavno obeležen (pod pritiskom roditelja) i to sa malim, slabo vidljivim nalepnicama, nema signalizacije koja radi 24h, neispravna je sirena za dojavu požara, prozori padaju, ne mogu da se otvore… Stanje je katastrofalno.
35. Ni jedan izveštaj nakon inspekcijskog nadzora nije dostavljen nastavnicima i roditeljima i pored više obraćanja, molbi…
36. SŠ ekonomsko ugostiteljska Svetozar Miletić u Novom Sadu ima gomilu tehničkih problema. Napukli zidovi, okrnjeni plafoni, lose instalacije, nedostaju okna prozora, zagrađen protivpožarni ulaz i td.
37. Treća Beogradska Gimnazija, Bgd na delu zgrade koji se vidi iz ulice Svetozara Markovića dobar deo fasade je otpao do cigle. Zgrada je vidno neodržavana i sigurno ima i drugih problema.
38. O.Š. “Branko Ćopić”, Bgd, Rakovica u petak kada je bila velika kiša, učiteljica je zvala roditelje da što pre dođu po decu jer je učionica poplavljena.
39. Vrtić „Duško Radović“ Bgd, Rakovica, krov renoviran pre 2,5 godine kompletno, ponovo prokišnjava i oštećen unutrašnji deo zida, ograda uz ulicu se raspada i visina nije po standardu, terase nisu u upotrebi jer su ruinirane.
40. OŠ “Nikola Tesla” Bgd, Rakovica, u petak kada je bilo nevreme škola je prokišnjavala. Pozvali su roditelje da dođu po decu.
41. OŠ „14.oktobar“ Bgd, Labudovo brdo, Rakovica. Prokišnjava, u holu su kante. Deca preskaču kante dok se nastava normalno odvija. Čini se da problem nije nov. Takođe je u petak kada je bilo nevreme, bila poplava u prizemlju škole.
42. OŠ „Ujedinjene nacije“ i vrtić „Dečiji gaj“ Bgd, Cerak, Čukarica su prokišnjavali 23.05. i nije prvi put. U školi je bila poplava, a decu nisu poslali kući.
43. U Gimnaziji u Kruševcu je od 23.1.2025. zatvoreno školsko dvorište zbog ugrožavanja bezbednosti dece. Inače, fasada se ruši godinama, ali sada je inspekcija odlučila da reaguje.
44. Možda nema veze sa temom, ali u školskom dvorištu OŠ „Jovan Popović“ u Kruševcu se planira izgradnja javne garaže na prostoru terena za fudbal, košarku i odbojku.
45. Treća Beogradska Gimnazija, Bgd na delu zgrade koji se vidi iz ulice Svetozara Markovića dobar deo fasade je otpao do cigle. Zgrada je vidno neodržavana i sigurno ima i drugih problema.
46. O.Š. “Branko Ćopić”, Bgd, Rakovica u petak kada je bila velika kiša, učiteljica je zvala roditelje da što pre dođu po decu jer je učionica poplavljena.
47. Vrtić „Duško Radović“ Bgd, Rakovica, krov renoviran pre 2,5 godine kompletno, ponovo prokišnjava i oštećen unutrašnji deo zida, ograda uz ulicu se raspada i visina nije po standardu, terase nisu u upotrebi jer su ruinirane.
48. OŠ “Nikola Tesla” Bgd, Rakovica, u petak kada je bilo nevreme škola je prokišnjavala. Pozvali su roditelje da dođu po decu.
49. OŠ „14.oktobar“ Bgd, Labudovo brdo, Rakovica. Prokišnjava, u holu su kante. Daca preskaču kante dok se nastava normalno odvija. Čini se da problem nije nov. Takođe je u petak kada je bilo nevreme, bila poplava u prizemlju škole.
50. OŠ „Ujedinjene nacije“ i vrtić „Dečiji gaj“ Bgd, Cerak, Čukarica su prokišnjavali 23.05. i nije prvi put. U školi je bila poplava, a decu nisu poslali kući.
51. U Gimnaziji u Kruševcu je od 23.1.2025. zatvoreno školsko dvorište zbog ugrožavanja bezbednosti dece. Inače, fasada se ruši godinama, ali sada je inspekcija odlučila da reaguje.
52. Osnovna škola ‘Veljko Dugosevic’, Zvezdara Beograd. Velika škola ima pukotine i spolja i iznutra. Roditelji su jesenas pokrenuli inicijativu da se skola pregleda i ustanovi da li je bezbedna za odvijanje nastave. Bila je komisija sa Gradjevinskog fakulteta koja je konstatovala ostecenja ali nije dala nikakvo mišljenje. Deca su na mesec dana prebacena u OS ‘Marija Bursac’ i u malu skolu. Nakon zimskog raspusta, deca su vracena u ostecenu skolu sa prosirenim i novostvorenim pukotinama bez da je ista preduzeto na sanaciji.
53. OŠ „Sveti Sava“ u Velikim Crljenima: Prokišnjava skoro cela škola, krov je problem,  prokišnjava, voda ide u slapovima pored instalacija i  novoizgrađena balon sala nema upotrebnu dozvolu, da se zbog toga ne koristi, a da su je uredno otvarali dva puta.
54. Pitanje ispravnosti PP zastite i hidranta u O.Š.“Đura Daničić“ u Novom Sadu je još uvek diskutabilno, ne dobijamo precizne informacije od škole.Osoba koja je zadužena u školi za to nije položila test. Prozori u nekim učionicama su skroz zakucani jer im je tako bilo lakše da ih poprave verovatno. I u novosadskim novinama se pisalo o našoj školi,ali niko da reši probleme.
55. OŠ „Branko Radičević“  Novi Sad: Deca ne mogu iz škole u salu za fizičko preko dvorišta ispod veze pokrivene nadstrešnicom (fotografija na kraju) jer je nelegalizovana godinama a kažu nije do škole nego zakona i sad je podneto za legalizaciju.Zbog toga je građevinski inspektor naložio da se taj izlaz zatvori a to je drugi evakuacioni izlaz i deca idu u salu tako što moraju iz škole da izađu na glavni ulaz na ulicu ,pa kroz kapiju d auđu u dvorište pa u salu i obrnuto kad idu sa fizičkog.Škola se brani time da je odredila nastavnike da dežuraju na kapiji a oni ne stižu svaki put. Napukla je fasadna greda i škola je po nalogu inspektora propisno ograđena i oduzet je deo dvorišta. Za PP zaštitu nam nije rečeno a podnet je zahtev i dobijena su sredstva za rešavanje gromobrana. Toaleti su u katastrofalnom stanju ako dodjes inpekcija,zatvorite ih za upotrebu, a ceo sprat prokišnjava (vidi se na fotografijama) a na nekim mestima pored struje. Takodje, upitne su elektro instalacije jer se dešavaju padovi često… Gljive rastu po zidovima.

Prvi maj 2025. kao međunarodni Dan rada, u Beogradu je obelezen susretima i činovima solidarnosti.

Za Zbor Bežanijska kosa bila je to još jedna prilika za iskazivanje međusobnog poštovanja, podrške i saradnje, ne samo prema studentima i Sindikatima koji su nas na okupljanje na platou ispred Vlade pozvali, već i prema veteranima sa kojima smo danonoćno, tokom dve nedelje studentske blokade RTS- zajedno boravili!

Tako su se na 1.maj naše komšije sastale sa ratnim veteranima ispred  zgrade Radio Televizije Srbije, u Takovskoj ulici, kako bi im predali mali znak zahvalnosti u ime svih nas uključenih u zbor Bežanijske kose.

U pitanju je 50 majica za čiju su štampu i izradu sredstva izdvojena iz našeg fonda. Ovaj sastanak smo upriličili simbolično, kako bismo se bar malo zahvalili ovim hrabrim ljudima za sve što su činili tokom dvonedeljne blokade  RTSa. I to ne samo za nas, građane, već pre svega za studente oko kojih smo se svi i okupili u ovoj borbi za bolje i pravednije društvo.

Ako ste bili, onda znate, a ako niste, moramo da vam kažemo: pored veterana ništa nije moglo da prođe neopaženo, budno su motrili na sve, neprestano su patrolirali, hitro su reagovali. Ima nešto u toj maslinastoj boji što uliva sigurnost, te smo rešili da i naš dar bude istog stila sa natpisom i zastavom, a sudeći po reakcijama reklo bi se da nismo pogrešili.

Utisci onih koji od blokade nisu prošli Takovskom ulicom, a osećaju se kao da su došli kući dovoljno govore o tome koliko smo zborovski bili vredni, ali i koliko smo se zbližili i sa veteranima -svraćali su nam redovno na čašicu kafe i razgovora i kiflicu i projicu okrepljenja a nama je bila velika čast i sreća da ih poslužimo u svako doba.

Turnir iz ugla jednog dečaka

Bez čekanja na granici i naplatnim rampama sa roditeljima, bez gužve u saobraćaju i traženja parking mesta, otišao sam peške sa svojim drugarima do balona za fudbal kod Norveške ulice gde sam imao priliku da prisustvujem jednom posebnom događaju – humanitarnom turniru koji se održao na Bežanijskoj kosi.

Bio je to dan ispunjen smehom, sportskim duhom, druženjem i velikim srcima, a sve sa jednim ciljem – da pomognemo Milovanu da pobedi u svojoj borbi.

Na livadi pod vedrim nebom, okupili su se ljudi svih generacija – deca, roditelji, sportisti, prijatelji i slučajni prolaznici, koje je privukla vedra atmosfera i sjajna organizacija. Vreme nas je poslužilo – sunčan dan, bez oblačka, kao da je i priroda bila uz nas.

Različite sportske igre su se ređale kao na traci, a iako je moja ekipa ispala u grupi na basketu i niko iz naše ekipe nije pobedio u šutiranju trojki, brzo smo ovaj poraz zaboravili i sa parolom važno je učestvovati uzeli učešće u sledećoj disciplini: FIFI 2025. U pauzi između čekanja na red za FIFU 2025, igrali smo stoni fudbal i stoni tenis.
Na svakom terenu mogla se videti borba, osmesi i prijateljski duh – nije bilo važno ko pobeđuje, već za koga igramo.

Poseban šarm događaju dali su majstori zaroštilj, koji su neumorno pripremali pljeskavice i pečeno prase, dok su volonteri s osmehom na licu posluživali limunadu, kolače i razne domaće đakonije. Ceo prostor bio je ispunjen mirisima, muzikom, grajom dece i toplinom ljudskih srca.

Kada me je savladala glad, umesto odlaska kući na ručak, mama mi je kupila pravu majstorsku pljeskavicu i ceđeni sok, tako da sam pun energije nastavio humanitarno druženje kao da sam znao da najlepši deo tek predstoji!

Igre bez granica bile su timske igre kojima se nisam nadao i koje su donele najviše zabave. Prolazak između čunjeva prvo sa teniskim reketom i lopticom, zatim sa kašikom i ping pong lopticom i na kraju sa fudbalskom loptom poderale su naše dlanove i grla u podršci koju smo pružali svojim saigračima.Ove igre posebno su začinili skakanje u džakovima i traženje kockica određene boje sa povezom preko očiju na navođenje saigrača do krajnjih granica naših glasnih žica.

Na kraju dana koji je prevazišao moja očekivanja, otišao sam kući, a na grudima kao najsjajniju medalju poneo sam osećaj sreće, radosti i humanosti.

Najlepši deo dana bio je osmeh na licima prisutnih i svest da zajedničkim snagama možemo da promenimo nečiji život. Ovaj turnir nije bio samo sportski događaj – bio je to dan nade, solidarnosti i ljubavi. Milovane, uz tebe smo – i nastavićemo da se borimo zajedno.
Ako sam se do sada i dvoumio koju ću srednju školu upisati i šta je to čime ću se baviti u životu, danas sam odlučio!

Kad porastem, biću human! 😊

---

Izveštaj o turniru

U četvrtak 1. maja 2025. godine održan je 2. humanitarni turnir Bežanijske kose za učitelja Milovana Ivanovića kod sportskih terena između ulica Peđe Milosavljevića i Norveške. Na turniru je ukupno sakupljeno 278.230 dinara

Organizovano je takmičenje u sledećim disciplinama:

Fudbal 4+1, Basket 3×3, mešovita odbojka, šutiranje trojki, šah, pikado, povlačenje kanapa, stoni fudbal, stoni tenis,

1. FUDBAL 4+1 seniori (4 igrača i golman). Poželjne su izmene. Vreme trajanja utakmice 2×10 minuta. Grupa faza + eliminacija
2. BASKET 3×3 za osnovce – 4 osobe u ekipi, 3 igrača + 1 izmena. 10 minuta traje jedna utakmica sa produžetkom od 5 minuta ukoliko bude nerešen rezultat. Grupna faza takmičenja + eliminacija
3. BASKET 3×3 za srednjoškolce i starije – 4 osobe u ekipi, 3 igrača + 1 izmena. 10 minuta traje jedna utakmica sa produžetkom od 5 minuta ukoliko bude nerešen rezultat. Grupna faza takmičenja + eliminacija
4. MEŠOVITA ODBOJKA 6 na 6 – seniori (minimum 2 devojke u ekipi). Grupna faza takmičenja + eliminacija
5. ŠUTIRANJE TROJKI
6. ŠAH
7. POVLAČENJE KANAPA – 4 takmičara u ekipi
8. PIKADO – grupna faza takmičenja + eliminacija
9. STONI FUDBAL – 2 na 2, grupna faza + eliminacija
10. STONI TENIS 1 na 1 – grupna faza + eliminacija
11.  SONY 5 – FIFA 2025 1 na 1 – grupna faza + eliminacija
12. NAJBOLJI KOLAČ BEŽANIJSKE KOSE – Prijavljeni kandidati donirali su kolače koji su se prodavali na turniru
13. NAJBOLJA PITA/PROJA BEŽANIJSKE KOSE – Prijavljeni kandidati su donirali slane pite/proje koje su se prodavale na turniru.
14.  UMETNIČKA DISCIPLINA – naš komšija Jovan je crtao karikature

Zahvaljujući našim vrednim volonterima jelo se praseće pečenje po ceni od 300 dinara i pio ceđeni sok po ceni od 150 dinara

Ukoliko niste bili u mogućnosti da nam se pridružite, možete pomoći novčanom Uplati na račun Uplatom na dinarski račun:160-6000002060543-36.

Ostali načini plaćanja dostupni su na sajtu:

Milovan Ivanović (1752) – Humanitarna fondacija Budi human – Aleksandar Šapić

O lečenju učitelja Milovana

2023. godine specijalističkim pregledom ustanovljena je dijagnoza zloćudnog tumora mozga- glioblastoma (C 71.0 Neoplasma malignum cerebri, lobos et ventriculos excludens).

U avgustu iste godine učinjeno je operativno lečenje i indikovana radio i hemioterapija.

Drugi put je operativno lečen u avgustu 2024. godine. Usled progresije malignog tumora podvrgnut je zračnoj i hemioterapiji.

Za nastavak Milovanovog lečenja u inostranstvu neophodna su značajna finansijska sredstva koja porodica nije u mogućnosti samostalno da obezbedi pa je potrebna pomoć svih ljudi dobre volje u vidu donacija.

Sredstva su potrebna za nastavak lečenja u inostranstvu, specijalističke preglede, laboratorijske analize, lekove, suplemente, imunoterapije, putne troškove i troškove smeštaja u toku lečenja.

Za Milovanov život! Budimo humani! Pomozimo Milovanu!

Prošlo je tačno mesec dana od prvog zbora i vreme je da se pogleda unazad, podvuče crta i pogledaju rezultati.

Šta je prethodilo formiranju zbora

Nakon što se obrušila nadstrešnica na renoviranoj železničkoj stanici, 16 ljudi je izgubilo život, a dvoje teško povređeno. U narednim danima građani su protestvovali zbog događaja koji je proizvod korupcije, a za koji nije bilo namere da iko bude kažnjen.

Studentski protesti i blokade fakulteta počeli su kao odgovor na sistemsku nepravdu i ignorisanje zahteva mladih da se procesuiraju I kazne počinioci ovog zlodela. Nezadovoljstvo se brzo prelilo van univerziteta, jer su studenti prepoznali da problemi koje su oni istakli – korupcija, neodgovornost institucija, loše upravljanje gradom – pogađaju sve građane, bez obzira na godine.

Shvatajući da promena neće doći sama od sebe, studenti su pozvali građane da se samoorganizuju u zborove. Ideja je bila da se mesne zajednice, kao osnovne jedinice lokalne samouprave, vrate građanima – kroz otvorene zborove.

Pre nego što je organizovan prvi zbor na Bežanijskoj kosi, studenti i građani su već pokrenuli okupljanja u nekoliko drugih delova grada. Prvi zborovi održani su u blokovima na Novom Beogradu, zatim na Karaburmi, Vidikovcu i u naselju Stepa Stepanović. Svaki od njih nastao je iz iste potrebe: da se građani okupe, razgovaraju o problemima u svom naselju i dogovore konkretne korake.

Na ovim zborovima učilo se iz prakse — kako voditi sastanke, kako artikulisati zahteve, kako povezivati različite generacije i interese, kako sprovesti glasanje. Svaki sledeći zbor bio je organizovan brže, jasnije i sa sve većom podrškom lokalne zajednice.

Okupljanje komšija Bežanijske kose

Na predlog naše komšinice da se i Bežanijska kosa organizuje, 23. marta održan je prvi radni sastanak na kom se pojavilo oko 30tak ljudi. U tom trenutku ni svima nama nije bilo baš jasno kako bi sve trebalo da funkcioniše, koji su nam mehanizmi, šta zaista možemo da uradimo.

Zanimljiv podatak je da se niko iz te grupe nije poznavao od ranije.

Počele su pripreme za prvi zbor Bežanijske kose.

Prvi zbor Bežanijske kose

U narednih nedelju dana kreiran je vizuelni identitet našeg zbora – logotip u kombinaciji plave i narandžaste boje, formirana su pravila zbora, napravljen je veb sajt i pušten u rad, otvoreni su profili na društvenim mrežama, formirana je zajednica na Whatsapp aplikaciji sa podgrupama.

Kao test zajedničkog rada ove grupe, pre prvog zbora organizovana je prva Komšijska šetnja koja je okupila oko 200 građana, naših komšija. Šetalo se kroz naselje, zviždalo, uzvikivane su parole, ali ono što je svima bilo najzanimljivije je jedna tačka na toj ruti – pozdrav komšiji Aleksandru Šapiću, gradonačelniku Beograda. Nezadovoljni načinom na koji vodi prestonicu, građani su svoje neraspoloženje pokazali glasno i jasno.

Zatim je usledio prvi zbor za koji su komšije spremile dnevni red, kupljen je megafon, obezbeđena je kutija za donacije koje bi bile uplaćene studentima koji idu biciklima za Strazbur.

Na taj prvi zbor pozvani su studenti kako bi pomogli kao moderatori. Iako je njihova podrška bila neprocenjiva, ispostavilo se da način na koji funkcioniše plenum nije onaj koji može da se primeni na zbor građana. Osim što je megafon bio nedovoljan da se zvuk pronese do svih građana, padala je i kiša koja je uticala na to da se građani raziđu pre kraja.

Bez obzira na uslove koji nam nisu išli na ruku, na samom zboru čuli su se neki problemi i konkretni predlozi: nedostatak doma zdravlja ili ambulante, problem slivnika u delu naselja, izglasano je pružanje podrške studentima i njihovim akcijama, a dogovoreno je i mesto/datum narednog zbora.

Građani su ubacivali u kutiju novac i sakupljeno je 103.000 dinara, a novac je već sutradan uplaćen na račun studenata za namenu ekipi koja je planirala put do Strazbura gde bi predala Evropskom parlamentu izveštaj o situaciji u Srbiji.

U narednih nedelju dana, do drugog zbora, organizatori su uspeli da obezbede ozvučenje, dogovore dnevni red, dogovore novog moderatora. Promenjena je lokacija i kao bolja opcija pokazali su se otvoreni sportski tereni 11. april.

U petak, dva dana pre drugog zbora organizovana je druga Komšijska šetnja na koju se odazvalo oko 200 komšija. Zadržavanje kod komšije Aleksandra Šapića i veseo i glasan pozdrav opet je bilo najatraktivnija stavka šetnje.

Drugi zbor Bežanijske kose

Na drugi zbor je došlo nešto manje komšija nego prvog puta, ali su teme bile konkretnije. Pojavio se pravnik koji je podneo izveštaj o zahtevu za povraćaj mesne zajednice. Detaljno je objasnio koje korake je preduzeo. Osim ove teme izdvojio se i problem nedostatka parkinga.

Akcije između zborova

Nakon zbora krenuli smo i u treću komšijsku šetnju, ali ovog puta su nam komšije dojavile da se neobična skupina ljudi nalazi ispred kuće našeg gradonačelnika. Njih pedesetak, obučenih u crno sa kapuljačama na glavi uz podršku nekih gradskih odbornika čekalo je komšije da prođu tom ulicom. Ipak, promenili smo rutu i zaobišli gradonačelnikovu vilu, ostavivši ih neobavljenog posla, a usput smo i uspešno realizovali prethodno dogovorenu akciju čišćenja našeg kraja u delovima naselja kroz koje smo prošli. Pojava ovih osoba nam je pokazala da smo na pravom putu i da se naš glas ipak čuje.

Usledila je jedna konkretna lokalna akcija – sređivanje prolaza kod Pošte gde se nalaze i prostorije naše mesne zajednice, kako bi se napravila galerija. Komšije su ovaj prolaz očistile i prekrečile grafite. Pripremljen je materijal za prvu izložbu koja će uskoro biti postavljena, a sve to kao prvi korak ka osnivanju kulturnog centra Bežanijske kose.

13.aprila održan je i prvi humanitarni turnir koji je organizovao naš komšija Miloš uz podršku lokalne ekipe. Humanitarni turnir je primer kako inicijativa jednog od nas može da se realizuje uz pomoć lokalne zajednice. Na turniru je skupljeno oko 300.000 dinara za lečenje učitelja Milovana. Utisci sa ovog turnira su pokazali da treba organizovati i naredni, pa je sledeći zakazan za 01.maj što je sutra, pa ako niste planirali da idete na protest, možete provesti lep i zabavan dan ovde.  

Zatim je organizovana protesna šetnja OKUPLJENI PROTIV OKUPACIJE povodom dana okupacije Beograda u kojoj je učestvovalo više zborova zajedno. Išlo se do crkve u kojoj su zapaljene sveće za pomen nastradalima pri okupaciji.

Sledeće je planiran zajednički protest MESEC DANA TIŠINE – mesec dana od kada je na građane uperen zvučni top, međutim ova akcija je u toku dana preorijentisana na RTS gde je započela celodnevna blokada. Studenti su nas pozvali da im pomognemo, a naša zajednica se organizovala, u roku od sat vremena bio je pripremljen poziv, lokacija okupljanja, ko će ići…i svi zajedno su pod zastavom našeg zbora, otišli na blokadu.

Blokada RTS-a

Sledeće je planiran zajednički protest MESEC DANA TIŠINE – mesec dana od kada je na građane uperen zvučni top, međutim ova akcija je u toku dana preorijentisana na RTS gde je započela celodnevna blokada. Studenti su nas pozvali da im pomognemo, a naša zajednica se organizovala, u roku od sat vremena bio je pripremljen poziv, lokacija okupljanja, ko će ići…i svi zajedno su pod zastavom našeg zbora, otišli na blokadu.

Zatim su studenti poslali poruku u kojoj su rekli da im treba pomoć u jutarnjem periodu i već narednog jutra u 4 časa pojavilo se oko 20 komšija sa hranom koju su pripremili kod kuće: proje, pite, kolači, topla kafa…

Naredno jutro u 4h, zbor Bežanijske kose je opet bio na lokaciji, ovog puta sa još više hrane koju su kupile komšije od svog novca, ali i opremom za kuvanje kafe i čaja. Iako je kiša pljuštala, promrzli dočekali smo zoru i Uskršnje jutro proveli sa studentima. Bilo je jasno da im je potrebna mnogo ozbiljnija podrška od tih nekoliko jutarnjih sati, tako da smo se organizovali u 24/7 smene, nabavili tende, stolove, stolice i svu opremu potrebnu za celodnevni boravak u Takovskoj. Moramo da istaknemo da se tokom ovog dežurstva na našem punktu smenjivalo gotovo sto ljudi, koji se prethodno nisu poznavali, i da je organizacija bila perfektna iako nismo imali nikakva unapred utvrđena pravila. Vodili su nas osećaji solidarnosti, ljubavi i nade da dolazi bolje vreme za sve nas.

Sledeći korak je bilo kuvanje obroka za studente i tu se ekipa brzo organizovala, a takođe i građani koji su donirali novac. Od pojedinačnih donacija skupljeno je čak 150.000 dinara a u toku noći skuvano je preko 200 toplih pilećih čorbica.

Za vreme trajanja blokade RTS-a građani su ostavljali donacije od kojih su kupovane zalihe za naredni dan.

KORAKOM KA RTS-U

Tokom blokade RTSa organizovan je protest KORAKOM KA RTSu koji predstavlja PRVO ORGANIZOVANO OKUPLJANJE ZBOROVA od početka studentskih blokada!  Novobeogradski i zemunski zborovi prešli su zajedno Brankov most, a sa druge strane su nas čekali zborovi sa Starog grada, Vračara, Palilule, Medaković naselja.

DONACIJE

Naš tim je sve vreme blokade RTS-a uspešno organizovao prikupljanje donacija. Zahvaljujući velikodušnim donacijama građana (što na licu mesta, što kroz anonimne donacije), uspeli smo da prikupimo ukupno 783.000 dinara

Deo od 402.000 dinara iskorišćen je za kupovinu sledećih stvari:

• 8 tendi – nakon završene akcije 3 tende su ostale kod studenata za naredne aktivnosti, 5 je kod nas
• 6 stolova  – 4 za potrebe studenata, 2 su preostala nama za korišćenje
• 4 stolice na rasklapanje
• Na molbu studenata kupljeno je 70 radio stanica i slušalica i 30 flašica spreja protiv komaraca
• 4 lopte za odbojku
• 4 plinska rešoa, kafa, čaj, mleko, sokovi, voće slatkiši, plastične čaše, tanjirići, viljuškice
• 50 majica za veterane koji su sve vreme čuvali studente i reagovali na svaki popreko upućen pogled ka njima
• Termos
• 550 flaša vode za studente od 0,5l
• Preko 80kg kiflica i projica
• 8 plastičnih kutija za odlaganje stvari

Sve što je kupljeno, a nije dalje prosleđeno studentima, ostaje u vlasništvu Zbora. Nadamo se da ćemo to dugo koristiti u svim našim budućim akcijama.

Preostalo je oko 220.000 dinara dobijenih bez navedene namene i 161.300 dinara koje su donatori namenili za kuvanje obroka za studente redare ispred RTS-a. Obzirom da je blokada RTS-a završena pre nego što je ovaj novac upotrebljen, biće raspoređen za obroke studentima u blokadi fakulteta, u dogovoru sa njima.

---

Rezime

Za ovih mesec dana od prvog zbora urađeno je mnogo toga. Svi učesnici su dali svoj doprinos, koliko je ko bio u mogućnosti, i pokazali smo da nema toga što zajedno ne možemo da uradimo. Iako se prethodno nismo poznavali, prevazišli smo međusobne razlike i fokusirali se na cilj – da udruženi stvorimo bolje društvo, lokalno, ali i na nivou Srbije.

Iako ne znamo koji nam je sledeći korak, znamo koji nam je cilj – pravedno društvo u kom nema bitnih i manje bitnih, društvo u kom smo svi jednaki i gde je svačiji glas važan.

Hronologija događaja:

23.mart – prvi radni sastanak

24.mart – formiranje Whatsapp zajednice i logotipa

27.mart – pokretanje veb sajta bezanijskakosainfo.rs

28.mart – prva KOMŠIJSKA ŠETNJA

30.mart – prvi ZBOR BEŽANIJSKE KOSE

31.mart – uplaćena donacija 103.000 din studentima koji se spremaju na put biciklima do Strazbura

04.april – druga KOMŠIJSKA ŠETNJA

06.april – drugi ZBOR BEŽANIJSKE KOSE

09.april – treća KOMŠIJSKA ŠETNJA

12. april – uređivanje prolaza kod Pošte, priprema galerijskog prostora

12.april – protesna šetnja OKUPLJENI PROTIV OKUPACIJE

13. APRIL – HUMANITARNI TURNIR

15.april – protest MESEC DANA TIŠINE koji je preusmeren na blokadu RTS-a

17.april – jutro ispred RTSa u Takovskoj

19.april – početak 24/7 dežurstva ispred RTS-a

25.april – početak kuvanja za studente

U nedelju, 13. aprila održan je humanitarni turnir Bežanijske kose u znak podške učitelju Milovanu Ivanoviću. 

Ideja pojedinca, podeljena na WhatsApp grupi, ubrzo je pokrenula brojne komšije koje su se uključile u organizaciju. U roku od nekoliko dana imali smo organizovane razne discipline – od odbojke i basketa 3×3, preko takmičenja u bacanju trojki, stonom fudbalu, pikadu, šahu i „Soniju“. Organizovano je nadmetanje za najukusniji kolač,  najbolju pitu i proju. Spisak se samo širio, kao i entutijazam koji je zahvatao sve više ljudi.

Došla je nedelja – sunčan i vedar dan, kakav smo svi dugo priželjkivali. Volonteri su još od ranog jutra postavili kotlić u kojem se lagano kuvao gulaš – savršen uvod u dan pred nama. Turnir je zvanično počeo u 12 sati. Ekipe su bile spremne, a hrana i piće čekali su brojne posetioce.

Broj ljudi koji je došao, energija, osećaj zajedništva, nadmašili su sva očekivanja. Za više od četiri sata takmičenja, broj posetilaca se nije smanjivao. Iskusniji su doneli i prostirke, pa su uživali u sunčanom danu, a pojavio se čak i jedan šator. 

Igor Čabarkapa ponovo je svojim foto aparatom uspeo da uhvati deo magije u slici, što možete videti na njegovom Instagram profilu.

Turniri su privedeni kraju, medalje dodeljene, a svi su osetili da se taj dan desilo nešto zaista posebno.

Međutim, tu se priča ne završava. Zajedno smo sakupili više od 300.000 dinara. Nažalost to još uvek nije dovoljno. Za nastavak Milovanovog lečenja u inostranstvu neophodna su značajna finansijska sredstva koja porodica ne može sama da obezbedi. Zato apelujemo na širu zajednicu i pozivamo sve ljude dobre volje da pomognu donacijama.

Nedelja je bio dan kada kada smo svi ponešto dali, a dobili sve.

Vidimo se uskoro! I ne zaboravite – pošaljite 1752 na 3030.

Autor fotografija Igor Čabarkapa

Bežanijska kosa je 9. aprila 2025, organizovala treću po redu komšijsku šetnju – prvi put održanu sredinom nedelje, u sredu. Tema šetnje je bila čišćenje našeg kraja tako da je naša radna grupa za čišćenje obezbedila je kese i rukavice, a učesnici vredno čistili naselje tokom šetnje.

Ono što je, međutim, izostalo bilo je prisustvo policije, koja nam je prethodna dva puta izlazila u susret i obezbeđivala da sve prođe u najboljem redu.

Krenuli smo planiranom rutom, s namerom da iskažemo nezadovoljstvo načinom na koji gradonačelnik Aleksandar Šapić vodi grad – a time i Bežanijsku kosu. Izgleda da mu se prethodno zviždanje i skandiranje nisu dopali jer još pre početka šetnje počeli su da stižu snimci komšija na kojima se vidi kako se momci u prepoznatljivim crnim jaknama s kapuljačama okupljaju ispred njegove vile i ispred zgrade vodovoda. Komšije su čak prepoznale i nekoliko odbornika među njima. Njihova vozila bila su parkirana duž cele ulice, što je izazvalo saobraćajni haos.

Stajali su ispred vile, izgleda da nisu za u kuću.

Pozvali smo policiju, koja je ovog puta poslala samo jednog policajca u „fići“ – dok su u prethodnim šetnjama bile prisutne čak tri patrole sa 5–6 policajaca. Umesto sa građanima, patrola je sada bila raspoređena ispred gradonačelnikove vile.

Cela situacija je uznemirila građane u šetnji, ali ostali smo prisebni i odlučili da promenimo rutu. Obavestili smo policajca o svojoj odluci i mirno nastavili šetnju kroz naš kraj.

Iako gospodin Šapić nikada do sada nije izašao da porazgovara sa svojim komšijama, ovog puta se prvi put pojavio – ali samo da se obrati okupljenima rečima: „Neće proći ovuda. Budite tu još desetak minuta, pa idite.“

Nedugo zatim, policijska ekipa se priključila našoj koloni i ispratila nas do kraja šetnje.

Protest je protekao mirno, a na kraju smo doneli zajedničku odluku da zbog promenjene rute blokiramo raskrsnicu kod Idee na 16 minuta, u znak sećanja na 16 stradalih u Novom Sadu.

Komšije, bila je ovo sjajna treća šetnja! Pokazali smo da nas ne mogu uplašiti ni batinaši ni pretnje. Sramotno je da gradonačelnik dovodi nasilnike u naš kraj i time pokazuje silu. Sledeći put – biće nas još više!

Nego… je l’ ga neko skoro sreo u večernjoj šetnji?

Mi, građani Bežanijske Kose, okupili smo se u petak, 4. aprila 2025, kako bismo šetnjom kroz svoje naselje skrenuli pažnju na velike promene koje se dešavaju u našem društvu. Ovo je druga po redu komšijska šetnja koju smo organizovali.

Želja nam je da se na ovaj način čuje i naš glas, da deo atmosfere sa velikih skupova prenesemo i u svoj komšiluk. Iako mnogi od nas učestvuju u svakodnevnoj akciji pravljenja buke u 19:30, šetnje koje organizuje Zbor Bežanijske Kose pružile su nam priliku da se upoznamo bolje i da jedni drugima prenesemo deo energije bunta i inata!

U 19 časova našli smo se na platou ispred crkve Svetog Vasilija Ostroškog i kretali se prateći mapu koju smo prethodno utvrdili. Komšije su nas pozdravljale sa prozora i terasa. Neki od njih su sa nama pravili buku pištaljkama, udaranjem u šerpe i lonce, a neki su nam tapšali i mahali.

Dobili smo podršku i od vozača koji su trubili u ritmu bubnjeva koji su bili na čelu kolone. Povremeno smo se stišavali jedino kako bismo preko razglasa pozvali komšije na predstojeći, drugi po redu, Zbor, budući da ima i onih koji još uvek ne znaju da je ovakav vid građanskog samoorganizovanja već zaživeo u našem delu grada.

Istakli bismo i ovde da je Zbor otvoren za sve građane koji žive u našem naselju. Svako ima pravo da dođe i učestvuje u aktivnostima Zbora.

Praktikujemo toleranciju, strpljenje i vežbamo slušanje i razumevanje svojih komšija, a jedan od njih je gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić, ispred čije kuće smo stigli oko 19:30. Tu smo se zaustavili kako bismo ga pozvali da nam se pridruži u šetnji i u Zboru. Izveli smo nekoliko popularnih pesama u njegovu čast, kao što su: „Ko ne skače, taj je Šapić“, „Izađi, Aco“ i „Gangula, Gangula“.

Šetnju smo završili oko 21:45 na parkingu kod supermarketa Idea i tom prilikom se zahvalili policiji koja nas je čuvala sve vreme.

Tokom ove akcije uspeli smo da pozovemo komšije na sledeći Zbor i očekujemo da će broj učesnika svake nedelje biti sve veći.

Kako je bilo na prvom zboru stanovnika Bežanijske kose pogledajte ovde

Fotografije sa šetnje

Fotografije su delo fotografa Igora Čabarkape i ne mogu se koristiti bez njegove dozvole

Instagram profil

Među našim komšijama našli su se oni pojedinci koji su imali sluha da čuju studentski poziv za samoorganizaciju građana, kao i vičnosti da sprovedu i održe prvi zbor na teritoriji naselja Bežanijska kosa.

Više desetina građana okupilo se 30. mart 2025. na platou kod trgovačkog centra Idea Super, kako bi svojim prisustvom doprineli borbi koja traje od novembra prošle godine, ali i rešavanju izazova na lokalnom nivou.

U tome su nam pomogli dvoje studenata sa Fakulteta primenjenih umetnosti, ovom prilikom u ulozi moderatora, čija su nam znanja i prakse sa plenuma poslužili da definišemo i usvojimo načine funkcionisanja i komunikacije na zborovima.

Bilo nam je jako važno da se međusobno oslušnemo i proverimo imamo li iste ciljeve, zato se preko megafona čulo možda i najvažnije pitanje: „Da li zbor građana Bežanijske kose podržava studentske zahteve?“ Predlog je usvojen jednoglasno.

Otvorili smo nove radne grupe, podsetili se prethodnih lokalnih akcija čiji uspeh nam daje snagu za dalje – dogovorili se da sledeći put svako povede još dvoje komšija, kako bi nas bilo još više.

Naposletku, naučili smo da ni jedna usvojena odluka nije „upisana u kamen“, već može postati predmet diskusije i ponovnog glasanja na svakom sledećem zboru.

Ipak, jedna stvar, za sve ovo vreme, ostaje nepromenjena, a to je svesrdna i istrajna podrška studentima, za koje je zbor građana Bežanijske kose prikupio 103.600 dinara i donirao kao pomoć njihovoj turi do Strazbura.

Prvi zbor se završio i pokazao nam da naša lokalna zajednica, uprkos svim razlikama, može da se organizuje, poveže i kreira okruženje u kojem je svačiji glas dobrodošao.

Dobili smo komentar da megafon nije bio dovoljan – bilo je mnogo ljudi.

Zato ćemo za sledeći zbor, u nedelju 6. aprila, obezbediti ozvučenje i okupiti se na terenima Sportskog centra „11. april“. Nastavićemo da učimo kako se sluša, kako se pristupa sa razumevanjem, kako se zalaže za lično dobro i dobro zajednice – kako se dela. Učimo, jer ništa od toga jako dugo nismo radili.

Bićemo glasni. Bićemo ujedinjeni. Biće nas još više.

Zapisnik sa prvog zbora građana MZ Bežanijska kosa

U nedelju, 30. marta, oko 500 stanovnika Bežanijske kose okupilo se na prvom zboru naše mesne zajednice ispred Idea tržnog centra. Osim što smo razgovarali o važnim temama za naše naselje, ovaj susret je imao i poseban humanitarni karakter – zahvaljujući velikodušnosti naših sugrađana, prikupili smo 103.000 dinara, koji su donirani grupi studenata koji planiraju put do Strazbura biciklima.

Zašto studenti idu biciklima do Strazbura?

Studenti u Srbiji su započeli blokade fakulteta i proteste nakon tragičnog urušavanja nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra 2024. godine, u kojem je život izgubilo 15 osoba, a tri su povređene. Ova nesreća je pokrenula sumnje u korupciju i nepotizam u građevinskim projektima finansiranim od strane države. Kao odgovor, studenti su izneli sledeće zahteve:​

1. Objavljivanje kompletne dokumentacije vezane za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu, uključujući sve ugovore, dozvole i izveštaje o inspekcijama. ​
2. Procesuiranje odgovornih za nesreću, uključujući izvođače radova, nadzorne organe i sve druge umešane strane. ​
3. Povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20%, kako bi se poboljšali uslovi studiranja i istraživanja. ​
4. Procesuiranje policajaca koji su tokom protesta pretukli 74-godišnjeg Iliju Kostića, privedenog tokom blokade suda i tužilaštva u Novom Sadu kao i one koji su nasrnuli na studente tokom odavanja pošte. ​

Vlada Srbije je saopštila da je objavila 195 dokumenata vezanih za rekonstrukciju stanice, ali studenti tvrde da je dokumentacija nepotpuna i da nedostaju ključni podaci. Takođe, dok je budžet za visoko obrazovanje povećan za traženih 20%, studenti insistiraju na ispunjenju svih zahteva pre okončanja protesta.​

Ovi hrabri i istrajni studenti krenuće na biciklističku misiju do Strazbura kako bi skrenuli pažnju na probleme sa kojima se suočavaju i kako bi preneli svoje zahteve pred evropskim institucijama. Njihova borba nije samo njihova – ona je borba za pravdu, odgovornost i bolje uslove za studiranje i život u Srbiji.

Stanovnici Bežanijske kose su pokazali solidarnost

Na prvom zboru stanovnici Bežanijske kose u jasno i nedvosmisleno glasali ZA podršku studentskim zahtevima i pokazali da stoje uz njih u borbi za pravednije društvo. Svojim doprinosom, naši sugrađani su pokazali da snaga zajedništva može doneti konkretne promene. Ova donacija nije samo finansijska podrška studentima, već i potvrda da zajedno možemo biti vetar u leđa onima koji žele da pomere granice i inspirišu druge.

Širite dobre vesti!

Pozivamo sve da nastave da podržavaju slične inicijative i da ovakve priče dele dalje. Svaka pozitivna akcija može podstaći nekog da se uključi, da donira ili da pokrene svoju inicijativu. Ako želimo bolje društvo, moramo ga zajedno graditi – korak po korak, pedalu po pedalu.

Neka ovaj primer bude inspiracija svima nama!