Akcija „sačuvAJMO UŠĆE“, održana 25. maja 2025, pokrenuta je iz potrebe da zaštitimo jedno od poslednjih prirodnih i slobodnih zelenih prostora u Beogradu – Ušće, mesto na kojem se grad susreće sa rekom, priroda sa kulturom. Oko 2000 malih i velikih stanovnika je juče cirkulisalo Parkom prijateljstva, od kojih je sa preko 1500 potpisa podržana peticija za očuvanje ovog dela grada, a mi smo i ovaj put solidarno uzeli učešće sa zborovima Akademija, Fontana, Ušće Gazela, Stari grad, Blok je naš, Paviljoni, Zemun i Ikarus.
Cilj akcije bio je da skrenemo pažnju javnosti i nadležnih institucija na ugroženost Ušća usled prekomerne urbanizacije, betonizacije i zanemarivanja javnog interesa. Želimo da Ušće ostane zeleno, otvoreno i dostupno svima, a ne da postane još jedan komercijalizovan prostor zatvoren za građane.
Ušće je već sada prostor bogat istorijom, prirodom i simbolikom. Naš zadatak je da ga očuvamo za buduće generacije – kao mesto okupljanja, kulture, rekreacije i slobode.
Naša već čuvena kafa, face-painting sa Majom, Višnjini sveže ceđeni sokovi, kao i slani i slatki program vrednih komšinica je bio samo dopuna ovom skupu, koji nam je fotografijom verno preneo Igor.
Deca su uživala u pikniku u sred grada. Igrali su i ogroman monopol na kom su polja prilagođena trenutnoj situaciju u društvu. Utisak naših malaca je najbolje preneo komšija Miloš:
„Ako nešto dovoljno jako želiš, sve sile ovoga sveta udružene su da se to i ostvari!
Oblačno i tmurno vreme nije me sprečilo da krenem put Ušća. Oblaci su kinuli svega nekoliko puta, a ja sam zaljubljeno gledao u jednu devojčicu slatku kao šećer koja se pred naletima tih nekoliko kapljica nije istopila. Istopila se pred slikom udruženih komšija sa Novog Beograda i Zemuna koji su se udruženo borili da sačuvaju njen omiljeni park Ušće, onakvim kakvog ga je ona i upoznala.
Veliki monopol za nas decu, mapiranje drveća i hotel za pčele, pite i kolači, limunade i ceđene pomorandže, konopac za povlačenje i igre bez granice srećom su ispunila naša srca.
Bilo je tu i govornika i nekih papira na štandovima sa potpisima ljudi, ali nisam baš najbolje razumeo zašto se to potpisuje? Zašto ja nisam mogao da potpišem? Ko to želi da uništi park? Da poseče drvo? Bilo je juče mnogo zelenih pitanja na Ušću, ali je odgovor nekih nadležnih ljudi uvek isti: beton. Zato se oni bore!
Okupiran bezbrižnim dečijim igrama možda juče nisam razumeo sve ono o čemu su stariji govorili, ali sam razumeo da će oni danas sačuvati sva mlada stabla ovoga parka, kako bih i ja sutra kada porastem zajednom sa svojim detetom uspeo da dospem za hlad njihovih krošnji. :)“
Ovaj skup je ipak bio organizovan povodom ozbiljne teme, pa nam se se obratili brojni gosti predavači, među kojima i profesorka Irina Subotić.
Ovo Ušće mora da se sačuva i u tom smislu je vaša ideja da se sa različitih krajeva Beograda okupite i da date svoje priloge je nešto što treba da se nastavi, nešto što ćemo da podržavamo i svi ćemo se boriti da taj linijski park koji žele sa druge strane Save i Dunava, da bude pretvoren sada ponovo u neke velike stambene zgrade po željama investitora, ne sme da se dozvoli. Ne sme se dozvoliti da se toliko uništava jedan park koji je već park zdravlja, park toliko potreban Beogradu. Vidimo da se sve smanjuje, sve više i više uništava svaka zelena površina, sve zbog investitora, i znam da će to zavisiti od NAS.
Irina Subotić
Iako nije bilo lako sve uklopiti, saradnja sa drugim zborovima je dovela do upoznavanja i zbližavanja. Svaka sledeća akcija će biti mnogo lakše organizovana. Ta složnost i saradnja sve nas kao društvo čini baš onakvima kakvi treba da budemo – jaki i ujedinjeni.
Ova akcija je bila poziv na odgovornost – i institucija, i investitora, i svih nas – da ne pristajemo na rešenja koja brišu karakter Beograda i uništavaju prirodnu baštinu grada. Verujemo da javni prostor treba da služi zajednici, a ne profitu.
Zato smo rekli: sačuvAJMO UŠĆE. Dok još imamo šta da sačuvamo.