Studentkinja iz Češke odlučila je da dođe u Srbiju kada je saznala za proteste, jer u njenoj zemlji gotovo niko nije znao šta se ovde dešava. Želela je da piše o borbi studenata i građana, uverena da je važno da se njihovi zahtevi čuju i u Evropi. Iako je u početku osećala strah, već na prvom protestu dočekala ju je atmosfera koja joj je ulila sigurnost i osećaj dobrodošlice.
Tekst koji je napisala nakon posete u Beogradu prenosimo u celosti, a izvorni tekst može se videti na linku
Devet meseci nakon rušenja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu — događaja koji je usmrtio 16 osoba i pokrenuo blokade univerziteta i proteste — Srbi su se ponovo okupili na ulicama. Borba za pravdu postala je svakodnevica, ali ljudi ne popuštaju u svojim zahtevima.
Srbija već devet meseci trpi borbu za demokratiju, slobodu i vladavinu prava. Vlada ostaje nema, dok su studenti u julu morali da prekinu apsolutne blokade fakulteta i delimično obnove nastavu kako bi završili akademsku godinu i sačuvali integritet univerziteta. Međutim, borba nije gotova — uprkos vrućini i umoru, ljudi i dalje ostaju na ulicama. Studentskim protestima pridružila su se brojna građanska udruženja širom Srbije, pokazujući da uz solidarnost i međusobnu podršku mogu da odole režimu Aleksandra Vučića. „Nastava na univerzitetima treba da se odvija, nije pravedno ni održivo da studenti i profesori sami nose tako veliki teret. Promene za koje se borimo tiču se celog društva i neophodno je da se svi zajedno uključimo.“, opisuje članica zbora „Bežanijska kosa“ sa Novog Beograda.
Nakon masovnog protivvladinog protesta 28. juna, usledio je još značajan korak — studenti su, kao odgovor na brutalne policijske intervencije, pozvali na građansku neposlušnost širom zemlje.
Odnos između studenata i javnosti evoluirao je tokom blokada, a zborovi su se prirodno profilisali kao naslednici protesta. Jedan od protestnih događaja u nizu „Vruće leto se nastavlja“ — zakazan za 31. jul na Novom Beogradu, sa ciljem da okupi različite građanske grupe i pokaže snagu i upornost pokreta. Poziv građanima sa druge strane reke „Pređi na našu stranu“ da pređu reku Savu kako bi se pridružili blokadi na nekoliko raskrsnica u Ulici Omladinskih brigada bio je snažan simbol solidarnosti. Jedan od organizatora ističe značaj ovog desetog zajedničkog protesta kao potvrdu kontinuiteta, rasta i jačanja pokreta. Lokalni građanski napori jačaju vidljivost protesta i motivišu nove zajednice da se uključe.
—
Od prvog okupljanja do zajedničkih blokada
Blokade univerziteta počele su u novembru prošle godine, kada su studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) napadnuti od strane pristalica Vučićevog režima. Brzo su im se priključili i drugi fakulteti širom Srbije — u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu. Građani su podržavali proteste donirajući hranu i higijenske potrepštine fakultetima u blokadi. Podrška je rasla, a postalo je jasno da pored studentskog pokreta potrebno i uključivanje šire javnosti.
Ključnu ulogu odigrala je inicijativa studenata Filozofskog, Matematičkog, Pedagoškog fakulteta i Fakulteta udruženih nauka, koji su 9. marta građanima uputili otvoreno pismo u kojem su pozvali na organizaciju na lokalnom nivou i promociju principa direktne demokratije i građanskog aktivizma. “Problemi s kojima se suočavamo više nisu samo studentski i mi nismo pozvani da o njima sami odlučujemo.“
Ljudi širom Srbije počeli su da se okupljaju u svojim lokalnim zajednicama — formirajući tzv. „zbor“ — građanske grupe koje organizovano podržavaju studente i suprotstavljaju se lokalnim vlastima koje su često pod kontrolom SNS-a. U okviru zborova, odluke se donose kolektivno, stvarajući demokratsku alternativu korumpiranim opštinama. Jedna članica zbora „Bežanijska kosa“ pojašnjava: “U našoj grupi je inicijalno učestvovalo oko trideset ljudi — većina se nikada ranije nije srela, iako su živeli u istom kraju. Svako je pružio ono što je mogao, i tako smo počeli. Kako su se pojavili novi zadaci, bolje smo se upoznavali, zbližili i postali stvarna podrška jedni drugima.”
Iako neki fakulteti nisu podržali formiranje zborova, kasnije je postalo jasno da oni predstavljaju ključni deo pokreta. Na početku su organizovali humanitarne akcije za studente, ali su kasnije počeli da organizuju lokalne proteste, pa čak i one pred vladinim institucijama, te da sarađuju sa studentima na većim akcijama. Tako je odnos između zborova i studenata prerastao u zajedničku borbu.
Nakon protesta 28. juna, studenti su pozvali na građansku neposlušnost. U tome su zborovi odigrali ključnu ulogu: u vrlo kratkom roku organizovali su desetine blokada širom Srbije, koje su paralisale saobraćaj, posebno u Beogradu.
Danas, zborovi širom zemlje predstavljaju prirodno produženje studentskog pokreta. Kada je nastava delimično obnovljena, oni su preuzeli organizaciju svakodnevnih protesta i mobilizaciju građana. U drugim gradovima takođe održavaju kontinuitet protesta — bilo na lokalnom nivou ili kao odgovor na vladine poteze i policijsku agresiju prema studentima.
—
Zajednički zahtevi i istrajnost pokreta
Osnovni zahtevi studenata i gradjana su isti — poštovanje zakona i slobodno delovanje institucija. To je minimum na kojem postoji široki konsenzus. Razlika je u tome što se zborovi, kao lokalne zajednice, bave i konkretnim problemima svoje okoline: rešavaju svakodnevne probleme, iniciraju akcije i rade na poboljšanju svakodnevnog života u svom kraju. Takođe se očekuje da ostanu aktivni i nakon ispunjenja studentskih zahteva, služeći kao nezavisna građanska kontrola bilo koje buduće vlasti.
Ono što je započelo kao studentske blokade sa desetinama učesnika preraslo je u nacionalni pokret. Protest 15. marta ocenjen je kao najveći u istoriji Srbije — sa više od 350.000 učesnika, dok studenti navode da ih je bilo i do milion. Široka javnost je značajno uključena, organizacije se umrežavaju i na lokalnom nivou. U blokadi ulica i celih kvartova, Srbija se pokazala kao izuzetno sposobna.
Šta će se dalje dešavati, nije sigurno, ali jedno je jasno — Srpkinje i Srbi su odlučni i ne popuštaju. Blokade i protesti postali su deo svakodnevice i neće prestati najmanje do raspisivanja vanrednih izbora.